Zaboravi na evropsko vreme, tamo noć traje danima!

Kada je u radio intervju sa Nikolom Neškovićem za PGP-RTV 1982. predstavljala svoju prvu ploču sa singlovima Mustafa i Na planeti uzdaha, Dragana Šarić, poznata kao Bebi Dol na pitanje da li planira da se u budućnosti kroz studije na muzičkoj akademiji bavi ozbiljnim pevanjem, odgovorila je:

 

,,Nemam nameru da se bavim ozbiljnim pevanjem ali imam nameru da se ozbiljno bavim time (pevanjem)''

 

 Uz opasku da voli istorijske romane, mađarske pesme, Egipat, zlato i slonove a da ne voli da češlja kosu i da čeka, Dragana Šarić je zakoračila na domaću muzičku scenu sa melodičnim i nežnim alijasom holivudskog prizvuka- Bebi Dol. Već kroz razgovor o njenom umetničkom imenu koji aludira da bebidol odevni komad za spavanje koji je u njenom detinjstvu bio vrhunac želja, Bebi Dol se poigrava sa idejom o svrgavanju ozbiljnosti sa prestola (Adkins Richardson 1966). Ista ideja prožima i ono što nam je danas poznato kao kemp kultura (camp culture).  U svom seminalnom radu, Beleške o kempu, Suzan Zontag tumači ozbiljnost kao srž naivnog/čistog kempa (ozbiljno shvaćen i nesvestan/nenameran), ali je to ozbiljnost koja nije uspela u svojoj suštini (Sontag 1964). Razumevanje ozbiljnosti u pisanju o kempu Suzan Zontag, u saglasnosti je sa osnovnim postavkama autorke koja kemp vidi kao fenomen ’izvan’ (na off strani on/off opozcije). Tako je i ozbiljnost u kempu neuspela prema standardima mainstream kultura koje određuju granice ozbiljnog (Sontag 1964). Suprotno od Zontag, Ketrin Horn vidi kemp kao subverzivnu strategiju u popularnoj kulturi pre nego kao senzibilitet koji označava ono što je dobro upravo zato što je strašno loš

Rane ploče i singlovi Bebi Dol možda najviše odišu obskurinim značenjima i intrigirajućim porukama koje publika treba da dekodira i koja je posledično i u većini Bebi Dol označila kao umetnicu ’ispred svog vremena.’ Možda incijalni zalet ka eksperimentisanju i kombinovanju različitih formi i muzičkih žanrova sa često kontrastinim slikama u muzičkim videima Bebi Dol proističu iz njenog naivnog uverenja da može stvarati pod alijasom Bebi Dol (Baby Doll) a da pritom nikog neće biti briga o ličnosti koja stoji iza tog imena.

U razgovoru sa Danilom Štrbcem (RTV revija, jun 1983) Bebi Dol kaže:

 

,,U našim uslovima mi pevači prepušteni smo sami sebi. A sama nisam u stanju da se još i sa imidžom bakćem. Imam crvenu kosu, oblačim se ovako kako se oblačim, šminkam se u skladu sa tim, ali ništa od toga nije smišljeno u cilju nekakve karijere. Da se kod nas radi kao u muzički razvijenim sredinama, prihvatila bih ono što se mora, izgled, ponašanje, sve. Ali mi nemamo vremena ni za mnogo važnije stvari od imidža.''

522996.jpeg

Fotografija Bebi Dol preuzeta sa Tportala.hr  

Ovo je jedan od prvih nagoveštaja da je kemp kod Bebi Dol upotrebljen kao kritika domaće muzičke industrije. U prvom pomenutom intervju sa Neškovićem,  nakon izlaska Mustafe i Na planeti uzdaha, iz 1982, Bebi Dol je napravila uvod u svoj stav prema industriji u kojoj se i sama kreće rekavši da joj ne pada na pamet da nastupa uživo jer se to na domaćoj sceni ne radi kako treba (nema nikoga ko bi sve organizovao kako treba). Osim toga narativ o njenoj životnoj priči, a posmatrano i iz antropološke perspektive, meta narativa i biografija, počiva na isticanju nesvakidašnjosti njenog odrastanja i porodičnih odnosa, i sama Bebi Dol opisuje sebe kao ’čudnu’ u odnosu na okolinu.

Na primer u razgovoru za TV lica, Kao sav normalan svet (2008) Bebi se priseća njenog polaska u školu u Beogradu. Kako je njen otac bio džez muzičar, već to je bilo dovoljno da Bebi Dol, tada samo Dragana, odskače od ostale dece čiji su roditelji bili inženjeri i advokati. Priseća se prve lekcije koja joj je ukazala na to da je ,,čudna'' i da se ,,ne uklapa'' kada su joj u dnevnom boravku druga deca spalila njenu ,,belu krznenu ćizmicu'' koja je bila samo jedan deo njene odevne kombinacije koja je odskakala od onoga što su nosila ostala deca.  

O svom odrastanju koje je podrazumevalo često putovanje i izmeštanje iz poznate sredine Bebi Dol kaže:

 

,,ako se u životu nađeš na nekom putu koji podrazumeva nešto malo, malo više od prosečnog, što je isto uspeh, onda moraš da budeš spreman da se drugačije ponašaš, da više daješ, primaš, variš'’ - tumačenje ambicije kemp dela kod Zontag
 

Prilog o Bebi Dol sa Evrovizije 1991

Ukrstite koplja

na zvezde krenite u boj

u osvajanje neba

od danas vodiće vas on

Hiljade svemirskih najlepših ratnika

sutra stići će do mene, do planete uzdaha

na letećim konjima koji bljuju vatru

u srebrnim odelima koja štite glavu

doći ćes da porobiš moju planetu ti

Bebi+Dol+bebi1.jpg

Fotografija preuzeta sa bloga O5 bez linija

Tekst predstavlja isečak iz rada istraživačice Jelene Beočanin, koji će biti predstavljen u završnoj publikaciji projekta ,,Camping the trash out''

Tekst priredio: Uroš Đurović

Osim čestih putovanja u detinjstvu Bebi Dol često govori o životu u Kairu gde je bila poznata kao Mis Bejbi (Miss Baby). Kako se ona priseća ovog perioda svog života nastavljajući da gradi narativ o posebnosti kroz posebne estetske slike: ,,uvek sam nosila duge haljine, kosu vezanu u rep i šal preko ruku. Sećam se nosila sam neku haljinu od crne venecijanske čipke, zvala se crna udovica.'’

 

Ako se osvrnemo na stvaralaštvo i muziku Bebi Dol, prvi EP singl Mustafa/ Na planeti uzdaha eksperimentiše sa muzičkom i video formom. Dok melodiju za Na planeti uzdaha preuzima od Edvarda Griga (In the Hall of the Mountain King, prema Ibsenovoj drami Per Gint, 1867), to neće biti prvi put da koristi kompoziciju drugih kompozitora i umetnika a piše tekst i nudi svoju interpretaciju. I u samoj Ibsenovoj drami, koja je prema svojoj formi nekonvencionala za 19.vekovne norme izvođenja, postoje fantastični motivi a počiva na norveškoj bajici i narodnoj priči. U svojoj interpretaciji Bebi Dol je zadržala momenat fantastike i mistike.