Nije kemp sve što sija - Met Gala 2019.

1300600.jpg
Drag-Queen-wig-looks-copy-scaled.jpg

Pufnaste frizure Doli Parton i slične ,,drag style'' perike

predstavljaju uz prenaglašene detalje prvu asocijaciju na kemp

Preuzeto sa: DazeDigital i HJI

Lejdi Gaga (Lady Gaga) koja je poznata po svom ekscentričnom izgledu i ponašanju, predstavlja odličan primer poznate ličnosti koja je, po mišljenju mnogih, zajedno sa dizajnernom Brendonom Maksvelom (Brandon Maxwell), bila na „visini zadatka“ na Met Gali 2019. godine. Pojavila se prvenstveno u ogromnoj roze haljini i postepeno, skidajući sa sebe jednu po jednu haljinu, publici je priuštila performans koji je okončala odevena samo u donji veš i sa natprosečno visokim štiklama na obući koju je nosila. Mnogi modni kritičari su bili oduševljeni kada su videli Selin Dion (Celine Dion) u šljaštećoj haljini, uz argumente da je pevačica „epitet kempa“, Mlada glumica Zendeja Kolman (Zendaya Coleman) je nosila haljinu koja je bila jasno inspirisana pričom o Pepeljugi, čak je njen stilista tokom performansa glumio dobru vilu, zamahnuo magičnim štapom i haljina je počela da svetli. Džared Leto (Jared Leto), Hari Stajls (Harry Styles) i većina muškaraca se poigravala uglavnom sa pitanjem feminiteta i maskuliniteta u svojim kostimima, time daući i demonstrirajući značaj uporištu kempa u gej zajednicama. Većina pozvanih ćlanica je, podrazumevano, došla u zanimljivim i nimalo jednostavnim kostimima, ali se postavlja pitanje, da li je sve što sija kemp? Ako se vratimo početnoj tezi da je kemp vid komunikacije sa publikom, šta je onda bila suština te komunikacije? Da li je pevačica Kejti Peri (Katy Perry) zapravo pogodila suštinu teme pojavivši se obučena kao luster, nasuprot brojnim kritikama? Da li je naša zbunjenost njenim odabirom kostima, zapravo, dovoljan kriterijum da nešto okarakterišemo kao „kemp“? Možemo dovesti u pitanje da li su izložbe Marine Abramović deo visoke kulture ili zapravo pripadaju kempu. Cikličnost pojma se uočava i ovde, jer bismo mogli na osnovu datih parametara iz literature smatrati da izložbe Marine Abramović istovremeno pripadaju i visokoj kulturi i kempu. Šta, u stvari, Marina Abramović kroz svoje, često neshvatljive, izložbe želi da komunicira sa svojom publikom? Rekla bih da izložbe ovakve vrste, uz doprinos popularnosti savremene umetnosti, omogućavaju kempu da zainteresuje pripadnike viših klasa. 

Galerija fotografija sa Met Gale 2019. pomenutih dizajnera i slavnih ličnosti u tekstu

Može se uzeti da Šuvakovićevom razumevanju prethodi promišljanje Georga Zimela (Georg Simmel) o apraktičnom, neutilitarnom karakteru mode:

 

Dok je naša odeća, na primjer, općenito praktično prilagođena našim potrebama, odlukama koje formiraju modu ne vlada ni najmanji trag svrsishodnosti: nose li se široke ili uske suknje, visoke ili široke frizure, šarene ili crne kravate. Ponekad su moderne tako ružne i odbojne stvari kao da moda želi pokazati svoju moć upravo time što zbog nje prihvaćamo i najodvratnije stvari; baš sluaćajnost s kojom ona jednom zapovijeda ono što je svrhovito, drugi put nešto apstruzno, treći put pak nešto praktično i estetski posve indiferentno, pokazuje njezinu potpunu ravnodušnost s obzirom na norme praktičnog života, čime upravo upućuje na drukčije motivacije, naime tipično društvene kao jedine koje preostaju. Ta se apstraktnost mode, koja se zasniva na njezinoj najduljnoj biti i kao ‚nerealističnost‘ daje stanovit estetski pečat onome što je moderno čak i na posve ne-estetskim područjima, razvija i u povijesnim pojavama“ (Simmel, 1919: 226, 227).

 

Autor u radu naglašava da je moda rezultat klasne podele, što se može i zaključiti na osnovu prethodno navedenog. Moda, kao takva, pripada višim slojevima, zbog lošeg imućnog stanja velikih slojeva stanovništva (klasna distanca) ali i zbog brzog menjanja trendova koje, takođe, niže klase ne mogu sebi da priušte, a kada se ti modni „trendovi“ nađu na policama i rafovima prodavnica, namenjenim za masovnu potrošnju, onda ti „trendovi“ izlaze iz „mode“ jer pristupačnost istih različitim društvenim slojevima podrazumeva prividno stapanje (konzumerističko ujednačavanje) različitih klasa.

Tekst predstavlja isečak iz rada istraživačice Jelene Jovanović, koji će biti predstavljen u završnoj publikaciji projekta ,,Camping the trash out''

Tekst priredio: Uroš Đurović

Jedna od intrigantnih strana kempa je njegova pseudoironičnost koja se uočava na primeru modne kemp postavke („Camp: Notes on Fashion“) na Met Gali za 2019. (Metropolitan Museum of Art, New York). Sam naziv postavke je referenca na autorku Suzan Zontag i na njen rad Notes on Camp. Na ovom primeru se uočava višeslojno značenje kempa i konkretno se vidi kontrapunkt između onog dela masovne kulture u kojoj dominiraju kič, treš i mnogi drugi oblici potkulture i, kolokvijalno rečeno, visoke kulture, koju je svojevremeno Edgar Moren (Edgar Morin) odredio, kako sâm kaže, donekle nejasnim pojmom „kulturna kultura“.  Na osnovu studije slučaja „Met Gala“ želim da proverim hipotezu koja ukazuje na cikličnost kempa, tj. kako protokom vremena kemp prodire iz masovne u visoku kulturu. „Paradigmatski primjeri ciničkog rada u umjetnosti su camp i punk. U campu se subjekt ekstatički i bezrezervno identificira s masovnom kulturom (ponaša se, oblači se, govori i želi suglasno njenim vrijednostima) pokazujući je kao kulturu otuđenosti, kiča, bezrazložnog smisla, prividne zabave, ubijanja vremena itd.“ (Šuvaković, 2005:123).

Kemp je bio i jeste i izraz urbane srednje klase na Zapadu, pogotovo od šezdesetih godina prošlog veka. Sredinom XX veka konzumenti kemp kulture su, uglavnom, mladi koji su pripadali srednjoj nižoj klasi. Glavni predstavnici kempa tog doba (pa i danas) su umetnici i/ili izvođači kao što su Dejvid Bouvi (David Bowie), Fredi Merkjuri (Fredy Mercury), Elton Džon (Elton John), Madona (Madonna), Doli Parton (Dolly Parton), Me Vest (Mae West), Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor), Lajza Mineli (Liza Minnelli) i mnogi drugi. Ovde je reč o pojedincima koji su imali ogroman uticaj na mlade tokom jačanja raznih antiratnih pokreta u Americi, protestima i borbe za ženska prava i uspostavljanje demokratskijeg društva no što je bilo postojeće u tom periodu.